Да ли сте икада приметили да се, када сте гладни, сваки минут до ручка чини као вечност? Док сте заузети и не размишљате о храни, време пролази готово неприметно. Али чим стомак почне да се оглашава, поглед на сат постаје све чешћи.
Иако сат наравно не почиње да иде спорије, наш доживљај времена може да се промени када смо гладни.
Када глад постане главна тема
Када организму недостаје енергије, мозак почиње више да обраћа пажњу на сигнале који су повезани са храном. Мирис хране, помисао на ручак или чак поглед на сат могу постати много приметнији него иначе.
Што више размишљамо о томе колико смо гладни и колико је још остало до оброка, то нам се чини да време спорије пролази.
Зашто баш пре ручка?
Ако доручкујете рано, до 10 или 11 часова ниво енергије може почети да опада, нарочито ако је доручак био мали или није садржао довољно протеина и влакана.
Тада се јавља добро познати осећај: „Само да дочекам ручак!“
Поред глади, на тај осећај могу утицати и навика, распоред оброка, физичка активност и квалитет сна претходне ноћи.
Шта можете да урадите?
Ако вам се сваког дана чини да не можете да издржите до ручка, можда би требало да обратите пажњу на доручак. Оброк који садржи протеине, интегралне житарице, воће или поврће може дуже да одржи осећај ситости.
Добра ужина такође може да помогне. Шака орашастих плодова, јогурт, воће или нека друга једноставна намирница могу бити бољи избор од слаткиша који брзо подигну, а затим поново спусте ниво енергије.
Зато, следећи пут када погледате на сат и помислите да ручак никако да стигне, сетите се – можда није проблем у сату, већ у томе што је ваш мозак тренутно потпуно усмерен на храну.
гласаранђеловца.рс