Постоје тренуци за које мислимо да смо их давно заборавили, а онда се догоди нешто сасвим мало – чујемо стару песму, осетимо мирис колача, прођемо поред неког места или угледамо играчку из детињства и одједном се вратимо годинама уназад.
Сетимо се собе у којој смо одрастали, дворишта у ком смо проводили дане, школског одмора, летњег распуста или гласа некога кога одавно нисмо чули. И све то може да се догоди у само неколико секунди.
Посебно су снажне успомене повезане са мирисима. Мирис бабине кухиње, свеже покошене траве, школских књига, старог намештаја или парфема који је користила мама могу да пробуде читав низ слика из прошлости. Често нам није потребно ни да се свесно трудимо да се нечега сетимо – мозак сам повеже мирис са некадашњим доживљајем.
Слично је и са музиком. Песма коју смо слушали као деца или тинејџери може нас у тренутку вратити у одређену годину, лето или период живота. Одједном се сетимо људи са којима смо је слушали, места на којима смо били и осећаја који смо тада имали.
Можда је управо зато детињство у нашим сећањима често посебно. Тада су многе ствари биле нове. Први одлазак на море, први дан школе, рођендани, празници, игра са другарима до мрака или летњи распусти остављају снажан емоционални траг.
И занимљиво је како се са годинама мења наш поглед на те успомене. Оно што нам је као деци било сасвим обично, касније нам постане драгоцено. Стара играчка, фотографија или чак један комад намештаја могу нам значити више него што смо икада могли да замислимо.
Зато није необично што одрасли понекад пожеле да на тренутак могу да се врате у своје детињство. Не зато што је тада све било савршено, већ зато што су неке ствари биле једноставније. Радост је могла да стане у сладолед, вожњу бициклом, игру у дворишту или вечерњи цртани филм.
А можда је најлепши део свега то што и данас стварамо успомене које ће нам једног дана недостајати. Мирис летњег распуста, породични ручак, дечји смех из друге собе или обично вече проведено са људима које волимо – можда су управо то тренуци којих ћемо се једног дана најрадије сећати.
Јер детињство не можемо да вратимо, али успомене које смо у њему створили остају са нама. Понекад је довољан само један мирис, једна песма или један стари предмет да нам покажу колико је прошлост, заправо, још увек близу.
гласаранђелловца.рс