Пас и мачка могу постати добри пријатељи
Мит да се пси и мачке не подносе одавно је превазиђен. Многи пси и мачке живе заједно годинама и постају веома блиски. Ипак, упознавање треба организовати постепено.
Када у дом долази нова животиња, није добро одмах је пустити међу остале љубимце. Први сусрети треба да буду кратки и под надзором, уз довољно простора да се животиње удаље једна од друге ако им је непријатно.
Посебно је важно да сваки љубимац има свој простор за храну, одмор и повлачење. Мачки, на пример, може значити могућност да се попне на високо место и буде ван домашаја пса.
Није свака животиња добар избор за сваку породицу
Пре избора новог љубимца треба узети у обзир услове у којима породица живи. Пас захтева свакодневне шетње, игру, негу и много времена. Мачка је у неким аспектима самосталнија, али и она захтева пажњу, игру, ветеринарску бригу и безбедан простор.
Мање животиње, попут зечева и хрчака, могу бити занимљиве деци, али то не значи да су „лаки“ љубимци. И они имају специфичне потребе у погледу исхране, смештаја, хигијене и неге.
Рибице су често добар избор за породице које немају услове за пса или мачку, али и акваријум захтева редовно одржавање и одговарајуће услове за животиње.
Деца желе љубимца, али одрасли морају да донесу одлуку
Када дете пожели животињу, природно је да га привуку изглед, разиграност или необичне навике одређеног љубимца. Међутим, одлука не би требало да се заснива само на томе шта се детету допада.
Одрасли морају да процене колико времена имају, колики су трошкови хране и ветеринарске неге, колико простора имају и ко ће преузети одговорност када дете изгуби почетно интересовање.
Дете може да учествује у храњењу, чишћењу и игри, у складу са својим узрастом, али главна одговорност за животињу увек остаје на одраслима.
Како знати да ли је време за још једног љубимца?
Ако породица већ има једну животињу, важно је прво погледати како она реагује на друге животиње. Ако показује изражен страх или агресију, долазак новог љубимца може бити велики стрес.
Такође, није добро доводити нову животињу само зато да би „правила друштво“ постојећој. Неке животиње више воле свој мир и неће нужно бити срећније са новим сапутником.
Најважније је да се одлука донесе полако и одговорно. Уместо питања „Колико љубимаца можемо да имамо?“, много је корисније питати се: „Можемо ли сваком од њих да пружимо довољно времена, пажње, простора и одговарајуће неге?“
Када је одговор потврдан, више различитих животиња може постати права мала породична дружина. Уз стрпљење, постепено упознавање и одговорну бригу, пас, мачка и други љубимци могу научити да деле исти дом – а деца кроз све то могу да науче једну од најважнијих лекција: да љубав према животињама увек подразумева и одговорност.
гласаранђеловца.рс