У тишини порте Цркве Светог архангела Гаврила у Буковику налази се спомен-плоча која чува причу што звучи као роман. Она подсећа на проту Атанасија Антонијевића, познатог као Атанасије Буковички – свештеника који је благословио устанике у Орашцу, охрабрио Карађорђа да крене у борбу и, према старим записима, помогао му да избегне смрт. Иако је био једна од кључних личности у припреми Првог српског устанка, његово име данас је много мање познато од имена људи са којима је делио пресудне дане.
Прота Атанасије рођен је у Буковику око 1734. године. Од стрица Јефтимија стекао је прва знања, а касније је у Београду научио турски и грчки језик. Познавање турског омогућавало му је да сазна шта османске власти планирају. У време када су дахије припремале обрачун са угледним Србима, Карађорђе је дошао у Буковик и питао проту да ли зна да Турци намеравају да га убију. Атанасије му није саветовао скривање. Поручио му је да окупи људе и пружи отпор, јер ће, буде ли ћутао, погинути, док борба оставља наду да се судбина народа промени.
Тај разговор претворио је буковичког свештеника у једног од људи који су Карађорђа усмерили ка устанку. Атанасије је учествовао и на тајним договорима који су претходили збору у Орашцу. Један од њих одржан је током свадбе у новембру 1803. године. Док је весеље трајало, прота је устао од софре и кроз шљивик отишао до јаруге. За њим су кренули Карађорђе и други угледни људи. Далеко од музике и радозналих погледа, разговарали су о отпору.
На Сретење 1804. године прота Атанасије заклео је устанике и подржао избор Карађорђа за вођу. Био је већ стар човек, али је устанку дао коња, оружје и новац. Његова снага није била у сабљи, већ у ауторитету, речи и поверењу које је уживао међу народом. Убрзо након почетка устанка умро је у Буковику и сахрањен уз олтар старе цркве. Када је Карађорђе дан касније чуо за његову смрт, према запису једног свештеника, клонуо је од туге.
Ни протин гроб није избегао бурну судбину Србије. Када су 1813. године Турци запалили цркву, њен дрвени кров срушио се на надгробну плочу и уништио је. Тако је нестао видљиви траг места на којем је почивао човек који је помогао да се запали пламен устанка. Данашња црква подигнута је 1832. године на темељима старије богомоље, а на њеном северном зиду постављена је плоча која чува успомену на проту.
Када су 1859. године буковички свештеници изашли пред кнеза Милоша Обреновића, он се одмах сетио Атанасија и рекао да је прота искрено помагао на почетку борбе против Турака. Та реченица показује колико је његов допринос био познат савременицима, иако га је касније прекрио заборав.
Зато Буковичка црква није само стара богомоља. Она је место на којем је сачувана прича о човеку који је чуо шта непријатељ спрема, упозорио Карађорђа и страх претворио у позив на отпор. Његов гроб је уништен, али његова реч није. Она и данас, из тишине црквене порте, подсећа да велике историјске промене понекад почињу једним храбрим саветом.
Глас Аранђеловца
Oвај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.