Када се помене Аранђеловац, већина најпре помисли на Букуљу, Буковичку Бању, мермер и природне лепоте које сваке године привлаче хиљаде посетилаца. Ипак, овај крај није богат само природним богатствима, већ и људима који су обележили српску историју. Једно од највећих имена које је потекло из околине данашњег Аранђеловца свакако је Илија Гарашанин – државник, дипломата, политички мислилац и аутор најзначајнијег српског политичког програма XIX века.
Његова животна прича представља сведочанство да су велике идеје често настајале далеко од престонице, у питомој Шумадији, међу људима који су дубоко разумели цену слободе и значај државности.
ГАРАШИ – СЕЛО КОЈЕ ЈЕ ДАЛО ИМЕ ПОРОДИЦИ
Недалеко од Аранђеловца, на обронцима Букуље, налази се село Гараши. Управо по овом месту породица Милутина Савића понела је презиме Гарашанин. Милутин је био успешан трговац и један од истакнутих учесника Првог српског устанка, блиски сарадник Карађорђа Петровића. После слома устанка прешао је у Аустрију, а по повратку наставио је да помаже обнову српске државе.
У таквом породичном окружењу, испуњеном причама о устаницима, борби за слободу и изградњи државе, одрастао је Илија Гарашанин, рођен 16. јануара 1812. године.
Иако је највећи део живота провео у Београду, његово порекло из шумадијског краја остало је трајно уписано у његовом презимену, које и данас представља један од најпрепознатљивијих симбола српске политичке историје.
ДРЖАВНИК ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА
Илија Гарашанин је већ као млад ушао у државну службу. Захваљујући изузетном политичком таленту и организационим способностима, брзо је стекао поверење кнеза Александра Карађорђевића. Више пута је обављао функцију министра унутрашњих послова, а два пута био је председник Владе Кнежевине Србије.
За разлику од многих политичара свог времена, Гарашанин није размишљао само о текућим проблемима. Његов поглед био је усмерен деценијама унапред. Залагао се за изградњу снажних државних институција, професионалне управе, развој школства, модерне дипломатије и економско јачање Србије. Сматрао је да само добро организована држава може изборити поштовање великих сила и обезбедити трајну слободу свом народу.
Историчари га због тога често сврставају међу најзначајније српске државнике XIX века.
„НАЧЕРТАНИЈЕ“ – ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ ОБЕЛЕЖИО ЕПОХУ
Највеће дело Илије Гарашанина свакако је „Начертаније“, државни програм написан 1844. године. Документ је настао у време када Србија још није била потпуно независна држава, али је Гарашанин већ тада размишљао о њеној будућности и месту на Балкану.
Полазећи од европских политичких прилика, анализирао је положај српског народа и изнео визију постепеног јачања Србије дипломатским, политичким и економским средствима. У документу је наглашавао значај образовања, развоја државних институција, ширења дипломатске мреже и сарадње са другим словенским народима.
„Начертаније“ није било позив на сукобе, већ дугорочан план изградње снажне и уређене државе која ће бити способна да самостално одлучује о својој будућности. Иако је документ деценијама био тајан, касније је постао један од најпроучаванијих политичких текстова у српској историографији. Данас се изучава на факултетима историје, политичких наука и дипломатије као један од темеља српске државотворне мисли.
НАСЛЕЂЕ КОЈИМ СЕ ПОНОСИ АРАНЂЕЛОВАЦ
Мало који град у Србији може да се похвали да је у његовој непосредној околини настало презиме човека који је толико утицао на историју државе. Управо зато Аранђеловац и село Гараши имају посебну обавезу да негују сећање на Илију Гарашанина.
Посетиоци који данас пролазе овим крајем најчешће долазе због Букуље, Буковичке Бање или Гарашког језера. Међутим, мало њих зна да се иза назива једног мирног шумадијског села крије прича о човеку чије су идеје обликовале српску државну политику током читавог XIX века.
Прича о Илији Гарашанину није само прича о једном политичару. То је прича о визији, стрпљењу и државничкој мудрости. Она показује да велике историјске личности не настају случајно, већ у срединама које негују рад, одговорност и љубав према отаџбини. Зато име Илије Гарашанина данас представља понос не само Србије, већ и Аранђеловца и села Гараши, који су трајно уписани на мапу српске историје као завичај једног од највећих српских државника.
Глас Аранђеловца
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.