Многи људи због обавеза, гледања серија или коришћења телефона одлазе на спавање тек после поноћи. Иако једна касна ноћ не мора да направи проблем, стручњаци упозоравају да редовно померање одласка у кревет може утицати на рад целог организма.
Када легнемо веома касно, нарушава се природни биолошки ритам тела. Организам има унутрашњи сат који регулише сан, будност, лучење хормона и телесну температуру. Ако често остајемо будни до касних сати, овај ритам може да се поремети.
Једна од првих последица је мањак квалитетног сна. Чак и када надокнадимо број сати спавања ујутру, сан после поноћи често није истог квалитета јер се мења природан циклус дубоког сна и одмора организма.
Касно одлажење у кревет може утицати и на расположење. Људи који редовно спавају у касним сатима чешће примећују раздражљивост, мању концентрацију и осећај умора током дана.
Стручњаци наводе да недостатак сна може утицати и на хормоне који контролишу глад. Због тога се после непроспаване ноћи чешће јавља жеља за слаткишима, грицкалицама и калоричном храном.
Касно лежање посебно може бити проблем ако је праћено гледањем у телефон или рачунар. Светлост екрана може да успори лучење мелатонина, хормона који помаже телу да се припреми за сан.
Ипак, стручњаци истичу да није само време одласка у кревет важно, већ и редовност. Ако неко природно има каснији ритам спавања, а довољно спава и добро функционише током дана, последице могу бити мање изражене.
За бољи сан препоручује се да се време одласка у кревет постепено помера, да се избегавају тешки оброци касно увече и да се бар пола сата пре спавања смањи употреба електронских уређаја.
Добар сан није само време проведено у кревету – он је важан део опоравка организма, јачања имунитета и одржавања енергије током целог дана.
гласаранђеловца.рс