Чим температуре порасту, сладолед постаје један од најтраженијих десерта. Без обзира на то да ли више волите ванилу, чоколаду, јагоду, пистаћ или воћне сорбете, мало ко може да одоли хладном залогају који у тренутку доноси освежење.
Стручњаци истичу да сладолед не прија само непцу, већ и психолошки делује као „мала награда“. Хладноћа и слаткоћа активирају центре задовољства у мозгу, па се након неколико залогаја многи осећају опуштеније и боље расположено.
Иако је ванила годинама важила за најпопуларнији укус, последњих година све већу популарност стичу пистаћ, манго, слана карамела и необичне комбинације попут лаванде или матче. Потрошња сладоледа широм Европе расте, а летњи месеци су убедљиво најважнији за његову продају.
Нутриционисти саветују да се сладолед једе умерено. Воћни сорбети обично садрже мање масти, док су кремасти сладоледи богатији калоријама. Ипак, повремено уживање у омиљеној посластици може бити део уравнотежене исхране.
Занимљиво је да се сладолед данас прави у безброј варијанти од класичних млечних рецепата до веганских, без шећера и протеинских верзија. Захваљујући томе, готово свако може да пронађе укус који му одговара.
Без обзира на године, сладолед остаје симбол лета, распуста и безбрижних дана. Једна кугла у хладу, шетња градом или вече са породицом често су довољни да најтоплији дан учине много лепшим.