Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Deutschlandkurier“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.
Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.
Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.
Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Волксwаген, Босцх, Тхyссенкрупп и ЗФ Фриедрицхсхафен већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.
Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.
Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.
Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.
Посебно забрињавају најаве великих играча. Волксwаген планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Босх спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији. Тисенкруп Стил, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.
Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.
Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.
Пише: Стефан Стојановић
српскиугао.рс