Боловање представља право запосленог да због здравствених разлога одсуствује са рада, уз накнаду зараде, како би му се омогућио што лакши и бржи опоравак.

Иако не постоје стриктно дефинисана правила понашања током боловања, то не значи да запослени може поступати без последица. Прописи јасно препознају и санкционишу злоупотребу овог права. Према Закону о здравственом осигурању, у одређеним ситуацијама запослени губи право на накнаду зараде.

То се односи на случајеве када је спреченост за рад изазвана сопственом кривицом, као и када је последица употребе алкохола или психоактивних супстанци. Право се губи и уколико запослени намерно омета сопствено оздрављење или без оправданог разлога одбија прописано лечење, као и када се не јави лекару или надлежним органима у предвиђеним роковима.

Накнада зараде не припада ни запосленом који током боловања обавља послове којима остварује приход, напусти место пребивалишта без одобрења надлежног органа, не придржава се медицинских упутстава или истовремено прима накнаду по другом основу.

Губитак права наступа и у другим случајевима злоупотребе боловања, као и током издржавања казне затвора или спровођења обавезног лечења. Закон о раду додатно предвиђа могућност отказа уколико се утврди злоупотреба, при чему се свака ситуација процењује појединачно.

Судска пракса показује да се злоупотреба препознаје када се боловање користи супротно својој сврси – на пример, када запослени свесно отежава оздрављење или користи одсуство иако је способан за рад. Сам одлазак из места пребивалишта без дозволе може довести до губитка накнаде, али не значи нужно и злоупотребу.

Истовремено, послодавац нема право да контролише кретање запосленог ван радног времена нити да прикупља податке о његовом кретању преко границе. Слобода кретања остаје загарантована, али понашање током боловања може имати директне последице на исплату зараде и статус запосленог.

каматица.рс