Данас обележавамо Велики четвртак.
Српска православна црква (СПЦ) данас слави и обележава Велики четвртак, сећање на последњу вечеру Исуса Христа са ученицима. Велики четвртак је један од најзначајнијих дана у току Велике недеље, будући да је тада установљена света тајна причешћа. Исус је благословио хлеб и поделио га својим ученицима уз речи: “Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова.”
Потом је узео чашу вина и рекао им: “Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха.” Зато се на литургијама верници причешћују хлебом или нафором – телом Христовим, и вином, као симболом његове крви проливене за спас људског рода.
На Велики четвртак нема весеља, али се верници окупљају. Код неких православних народа и у неким крајевима Србије тог се дана, а не на Велики петак, фарбају јаја, док се у Русији на Велики четвртак меси ускршњи слатки колач.
Овај празник је један од дана одређених за причешће верника који су, поштујући православни канон, постили на води најмање последњих пет дана, а верује се да ће сутра чак и највећим грешницима, уколико се причесте, све бити опроштено. Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Такође, дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Обичаји за Велики четвртак
Сви радови у пољу су забрањени, осим сејања лубенице. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на Велики четвртак, бити напредне.
У неким крајевима су спровођење обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко. На Велики четвртак обичај је да жене одлазе на реку где пале свеће, које причвршћују на малим даскама и пуштају низ воду.
Овај ритуал посвећен је душама мртвих. У манастиру Троноша на овај дан пали се велика свећа, неколико десетина килограма тешка.
Она се, затим, током читаве године пали, док се не донесе нова, односно до следећег Великог четвртка. На Косову се на Велики четвртак фарбају јаја.
Прво офарбано јаје зове се страшник и за њега се верује да штити кућу од болести, урока и временских непогода. Некада су се јаја фарбала копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје, чуваркућу, деца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, где се чува целе године.
мондо.рс