Намера Брисела да обезбеди више институционалне моћи Стразбуру узнемирилa је многе европске престонице. Земље ЕУ прете да ће тужити „европску владу” Урсуле фон дер Лајен зато што хоће да Европском парламенту да већа овлашћења која му, наводно, не припадају по оснивачким актима.
У заједничком писму Европској комисији које ће коначну форму добити данас на састанку Савета ЕУ оспорава се споразум који су прошле године постигли Европски парламент и комисија, јер законодавном телу даје већу реч у процесу доношења одлука. Ако ЕП и ЕК не измене „проблематичне” делове споразума Савет ЕУ задржава право да предузме све одговарајуће мере како би одбранио своје прерогативе, укључујући и покретање поступка пред Судом правде ЕУ.
Главни преговарач ЕП о споразуму са комисијом, немачки конзервативац Свен Симон, који председава одбору за уставна питања, успротивио се тврдњама да европарламент преузима моћ која му не припада.
„Уверен сам у нашу процену компетенција и институционалне равнотеже и не видим никакав разлог за забринутост у вези са било каквим потенцијалним поступком пред Судом правде”, каже за „Политико” Симон, који је професор права ЕУ на Универзитету у Марбургу. Европосланик из ЦДУ додаје како је жалосно што земље изгледају „све више заокупљене институционалном одбраном, националним рефлексима и процедуралним детаљима, уместо да се фокусирају на нашу заједничку одговорност да одлучно покренемо Европу напред”.
Након девет месеци напорних преговора председница ЕП Роберта Мецола и шефица ЕК Урсула фон дер Лајен потписале су у септембру прошле године оквирни споразум. Текст договора који регулише односе између две европске институције требало би да буде ратификован на пленарној седници парламента од 9. до 12. марта. Очито да овим документом Урсула фон дер Лајен покушава да од Парламента направи лојалног партнера како би комисија у доношењу одлука лакше могла да се носи са националним захтевима држава ЕУ.
„Савет је више пута изразио велике резерве у вези са споразумом комисије и парламента”, наводи се у нацрту писма, као и у вези са његовом компатибилношћу са принципима утврђеним у уговорима на којима правно почива ЕУ. Чланице су посебно узнемирене обећањем ЕК да ће осигурати да Савет ЕУ и Европски парламент добију „једнак третман” у законодавном процесу. Представници влада држава чланица наводе да ова тела није могуће ставити у исту раван, јер оснивачки уговори Европске уније дају Савету ЕУ дају већа овлашћења него Европском парламенту.
Савет ЕУ у којем су министри земаља евроблока и ЕП, чије европосланике директно бирају грађани, заједно обликују законе које предлаже извршна власт ЕУ. Али у том процесу парламент у Стразбуру је до сада био млађи партнер који се мало питао. Роберта Мацола која је на челу законодавног тела ЕУ сматра да је парламент неправедно маргинализован. Зато она последњих година покушава да прошири утицај Европарламента у процесу доношења прописа ЕУ.
Савет ЕУ је посебно забринут што споразум Брисела и Стразбура дозвољава Европском парламенту да буде присутан током процеса вођења међународних преговора. У писму се наводи да уговори „не дају парламенту право консултација током фазе преговора, већ само право информисања које не укључује, нити оправдава, учешће чланова парламента на координационим састанцима”, извештава портал „24 Брисел”.
Државе чланице се такође противе клаузули која захтева од Европске комисије да добије одобрење парламента пре привремене примене трговинских споразума док су још увек у процесу ратификације. Како истичу, према уговорима, само Савет ЕУ има овлашћење да дозволи ступање на снагу трговинског споразума на привременој основи.
Иако Европска комисији има овлашћења да предлаже или мења законе, приметан је тренд да законодавно тело ЕУ врши притисак на комисију да израђује законе на захтев чланова Европског парламента. Нови споразум предвиђа да комисија мора детаљно образложити ако одлучи да не испуни захтев парламента за израду закона. Осим тога, обавезује се да ће законодавцима понудити техничку и финансијску подршку како би помогла у креирању пилот-пројеката за тестирање предложених закона.
Државе чланице тврде да би овакав развој догађаја могао да доведе до неравнотеже унутар законодавног процеса ЕУ, што би потенцијално могло довести до тога да Европска комисија одступи од своје улоге неутралног посредника и да позиционира парламент као да има „повољнији положај” у поређењу са Саветом ЕУ у процесу законодавне иницијативе.