ПОНЕКАД НАМ НЕ НЕДОСТАЈЕ ОСОБА, ВЕЋ ОСЕЋАЈ КОЈИ СМО ИМАЛИ ПОРЕД ЊЕ
фото пиксабеј

ПОНЕКАД НАМ НЕ НЕДОСТАЈЕ ОСОБА, ВЕЋ ОСЕЋАЈ КОЈИ СМО ИМАЛИ ПОРЕД ЊЕ

Подели:

Постоје људи којих се сетимо чак и после много времена. Понекад нас једна песма, место, мирис или случајна реч врате у неки период живота и на тренутак пожелимо да се све врати као некада.

Тада често помислимо: „Недостаје ми та особа.“

Али да ли нам заиста недостаје она – или нам недостаје начин на који смо се осећали док је била део нашег живота?

Недостаје нам осећај да смо некоме важни

Можда нам не недостаје конкретна особа, већ поруке за добро јутро, нечији загрљај, осећај да нас неко чека или она сигурност коју смо осећали када смо знали да имамо коме да се обратимо.

Када тај осећај нестане, лако га повежемо управо са особом која нам га је некада пружала.

Памтимо лепо, а заборављамо зашто је било тешко

Сећања су чудна. Временом лоши тренуци могу да избледе, док лепи остају снажни.

Зато нам понекад недостаје идеализована верзија некога – она особа из најлепших дана, а не нужно човек какав је био на крају нашег односа.

Када се сетимо свега што нас је повредило, слика често постане другачија.

Понекад нам недостаје стара верзија нас самих

Ово је можда најважније.

Поред неких људи били смо другачији. Више смо се смејали, били смо безбрижнији, имали смо више наде или смо веровали да нас чека нешто велико.

Када се тај период заврши, не жалимо само за особом. Жалимо и за собом какви смо тада били.

Зато није свака носталгија знак да треба да се вратимо

То што вам неко недостаје не значи аутоматски да треба да му се јавите.

Понекад је носталгија само подсетник да нам тренутно недостаје нешто што смо некада имали – блискост, пажња, нежност, узбуђење или осећај припадности.

А то не значи да тај осећај морамо да тражимо код исте особе.

Поставите себи једно важно питање

Када вам неко недостаје, запитајте се:

„Да ли ми недостаје ова особа каква је данас – или ми недостаје оно што сам осећала док сам била поред ње?“

Одговор понекад може да промени све.

Јер човек може да нам недостаје, а да ипак није човек коме треба да се вратимо.

Неке људе не треба вратити у живот. Неке успомене само треба прихватити као леп део прошлости и наставити даље.

гласаранђеловца.рс

Тагови: